ДР АНА ЧУБРИЛО – ПРЕДАВАЧ НА ПРВОМ КОНГРЕСУ ПАЛИЈАТИВНЕ МЕДИЦИНЕ

Нови Сад је 13. и 14. октобра био домаћин Првог конгреса палијативне медицине Србије,
који је окупио 250 стручњакa из земље и иностранства из области палијативне медицине,
онкологије, неурологије и пулмологије.Скуп је организовао Институт за плућне болести КЦВ.Поред
учесника из Србије, Конгресу су присуствовали и стручњаци из земаља региона – Хрватске, Црне
Горе, Босне и Херцеговине, Словеније, али и европских земаља где је палијативна медицина
далеко развијенија и има дугу традицију.
Током дводневног скупа, разменили су искуства о терапијама и методама лечења тешко
оболелих пацијената који захтевају палијативно збрињавање. Међу 40 предавача, била је и др Ана
Чубрило,специјалиста палијативне медицине у Општој болници Кикинда, са темом „Када и где
применити палијативно збрињавање“:
-Имала сам то задовољство и част да представљам Општу болницу Кикинда на Првом
конгресу палијативне медицине у Србији, што је, могу слободно рећи, историјски моменат када је
реч о развоју ове гране медицине у нашој земљи.Учинили смо један крупан корак, а тек следи
много нових у процесу интеграције палијативног лечења и збрињавања кроз
мултидисциплинарни приступ, а то значи пре свега у области неурологије, пулмологије и
онкологије –истакла је др Чубрило преносећи утиске са Конгреса.
Први Конгрес палијативне медицине у Србији је битан помак у унапређењу палијативног
збрињавања којим ће лекари различитих специјалности побољшати квалитет живота пацијената
оболелих од неизлечивих болести. Идеја је да се палијативно збрињавање интегрише у све
медицинске области, с обзиром на то да је повећан број особа оболелих од неизлечивих болести
којима је потребно палијативно збрињавање.Тако су поред др Чубрило, из наше установе
Конгресу присуствовале и специјалисти неурологије др Бранислава Јерковић и др Мирјана Божин.
Како се на овом еминентном скупу могло чути, Покрајинска влада је у протеклих 6 година
уложила значајна средства у опремање и инфраструктуру здравствених објеката .Готово све опште
болнице у Војводини имају палијативна одељења са одређеним бројем кревета за те пацијенте.
Др Снежана Бојанић, помоћница Покрајинског секретара за здравство. саопштила је да је бивша
Ковид болница на Мишелуку од недавно опремљена и почела да ради овакву врсту збрињавања
пацијената.Засад је капацитет 50 постеља.Према речима министарке здравља др Данице Грујичић
у плану је да ускоро и бивша Ковид болница у Батајници буде такође намењена палијативном
збрињавању.Она је рекла да тренутно у Србији има свега деветоро лекара спацијалиста
палијативне медицине, што је свакако недевољно с обзиром на повећане потребе геријатријске
популације.
Иначе, палијативно збрињавање пацијената у Општој болници Кикинда постоји више од
деценије и по захваљујући др Синиши Јолићу ,субспецијалисти ангиологијеи начелнику Службе за
дерматовенерологију, који је најзаслужнији што је пре неколико година и организационо
формирана Јединица за палијативно збрињавање са капацитетом од 6 постеља.Доласком
специјалисте палијативне медицине, створени су услови за формирање Одељења са амбулантом

за палијативну медицину , и већим бројем постеља.Како објашњава др Ана Чубрило, то се може
очекивати по завршетку реконструкције дела Болнице намењеног за палијативно лечење
пацијената.